PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


U na­stav­ku in­ter­vjua „Ve­čer­njim no­vo­sti­ma” od 21. ma­ja 1991, dr Ko­stić je da­lje ka­zao:
Pi­ta­nje: I Sa­ve­zna skup­šti­na je do­sta „ro­vi­ta”, a za­tra­že­na je i ras­pra­va o po­vje­re­nju SIV -u (Vla­di)?
Od­go­vor: Skup­šti­na je ne­ko­li­ko pu­ta u po­sljed­nje dvi­je-tri go­di­ne do­la­zi­la u te­šku si­tu­a­ci­ju, ali se odr­ža­la, jer je nad­vla­dao ra­zum i raz­bo­ri­tost i kod onih ko­ji su na­pu­šta­li nje­na za­si­je­da­nja, jer su bi­li svje­sni krup­nih po­slje­di­ca ko­je bi, nje­nim ras­pa­dom, na­sta­le. Što se SIV-a ti­če, lič­no mi­slim da je neo­p­hod­na nje­go­va pro­mje­na, jer oči­gled­no je da ovaj kon­cept, ko­ji je SIV za­stu­pao, uz uva­ža­va­nje svih objek­tiv­nih okol­no­sti, i ne­sprem­no­sti da pri­hva­ti kri­tič­ke pri­mjed­be, ovoj Sa­ve­znoj vla­di ne obez­bje­đu­ju bu­duć­nost. Za­to ne vi­dim ni­šta tra­gič­no u to­me da se mi­je­nja Sa­ve­zna vla­da, ali mi­slim da u ovom tre­nut­ku, dok tra­je kri­za u Pred­sjed­ni­štvu, ni­je do­bro po­sta­vlja­ti pi­ta­nje po­vje­re­nja Vla­di. Po­sli­je rje­še­nja tog pro­ble­ma, a mi­slim da će br­zo bi­ti ri­je­šen, mo­že se po­sta­vi­ti pi­ta­nje po­vje­re­nja SIV-u.
Pi­ta­nje: Slo­ve­ni­ja je ima­la re­fe­ren­dum o raz­dru­ži­va­nju, Hr­vat­ska o su­ve­re­no­sti, što je isto, sa­mo ma­lo dru­ga­či­je. Ka­ko Vi vi­di­te Ju­go­sla­vi­ju za tri mje­se­ca, re­ci­mo?
Od­go­vor: I za tri i tri­na­est mje­se­ci Ju­go­sla­vi­ja će bi­ti kao i sa­da, u svo­jim te­ri­to­ri­jal­nim gra­ni­ca­ma. Ta­ko je vi­dim još niz go­di­na, ma­kar da Slo­ve­ni­ja i Hr­vat­ska, pa i Sr­bi­ja i dru­ge re­pu­bli­ke do­ne­su od­lu­ke o ot­cje­plje­nju. Mo­gu­će je da je ta mo­ja prog­no­za po­gre­šna, ali sam uvje­ren da su i unu­tra­šnji i spolj­ni raz­lo­zi u ko­rist Ju­go­sla­vi­je. Mi­slim da sva­ki na­rod ko­ji je da­nas u Ju­go­sla­vi­ji, svo­ju traj­nu per­spek­ti­vu mo­že da naj­bo­lje gra­di u okvi­ru je­din­stve­ne Ju­go­sla­vi­je. U pro­tiv­nom, mno­gi, po­seb­no ma­nji na­ro­di, bi­će br­zo asi­mi­lo­va­ni. Što se spolj­nog fak­to­ra ti­če, Evro­pa ide na što čvr­šću in­te­gra­ci­ju i ni­ka­ko joj ne mo­že ići u pri­log na­ša dez­in­te­gra­ci­ja. Či­ni mi se da to shva­ta­ju i oni ko­ji, da upo­tri­je­bim nji­hov ter­min, že­le da se raz­dru­že, pa nji­ho­va upor­nost da­nas ni­je ka­kva je bi­la ju­če. Mi­slim da ni sa­mi ni­je­su uvje­re­ni u mo­guć­nost ola­kog ot­cje­plje­nja, jer ni brak se ne mo­že la­ko raz­ve­sti, a ka­mo­li „raz­ve­sti” re­pu­bli­ke u jed­noj dr­ža­vi.
Pi­ta­nje: Ka­ko za­mi­šlja­te bu­du­ću Ju­go­sla­vi­ju?
Od­go­vor: Kao sa­ve­znu dr­ža­vu, za­jed­ni­cu rav­no­prav­nih na­ro­da u ko­joj će pri­o­ri­tet ima­ti čo­vjek-gra­đa­nin, a ne čo­vjek-pri­pad­nik na­ro­da ili na­rod­no­sti. Kao evrop­sku ze­mlju sa prav­nim su­bjek­ti­vi­te­tom, ko­ja bi na sa­ve­znom ni­vou ima­la ne­ko­li­ko osnov­nih funk­ci­ja ko­je pod­ra­zu­mi­je­va sva­ka mo­der­na dr­ža­va i sa iz­vje­snim ste­pe­nom auto­no­mi­je za sve po­sto­je­će re­pu­bli­ke’.
Pi­ta­nje: Is­klju­ču­je­te li mo­guć­nost gra­đan­skog ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji?
Od­go­vor: Ne is­klju­ču­jem. Me­đu­tim, ne da­jem ve­ću šan­su toj va­ri­jan­ti ras­ple­ta na­še kri­ze iz raz­lo­ga što je to rje­še­nje ko­je je ma­nje ra­ci­o­nal­no i ko­je bi zna­či­lo no­vo me­đu­sob­no stra­vič­no uni­šta­va­nje. Ne vi­dim raz­lo­ga da bi se mo­ra­li me­đu­sob­no uni­šta­va­ti da bi po­ni­šti­li taj „brak”, ma­kar ga svi oci­je­ni­li kao ne­u­spio.
Pi­ta­nje: Ka­ko ocje­nju­je­te sta­vo­ve BiH i Ma­ke­do­ni­je u ve­zi sa tre­nut­nim sta­njem u Ju­go­sla­vi­ji i mo­gu­ćim ras­ple­ti­ma?
Od­go­vor: Me­ni je si­tu­a­ci­ja u BiH do­sta ja­sna, jer je do­sta te­ška i slo­že­na. Ako do­đe do raz­la­za, do od­la­ska Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske, lič­no mi­slim da BiH ne mo­že op­sta­ti kao za­seb­na dr­ža­va, jer je na­ci­o­nal­ni mo­me­nat vr­lo jak kod Mu­sli­ma­na, Sr­ba i Hr­va­ta. Zbog to­ga BiH vi­dim kao je­dan ko­he­zi­o­ni fak­tor ko­ji, za­jed­no sa na­ma osta­li­ma, mo­že zna­čaj­no da uti­če na oču­va­nje Ju­go­sla­vi­je.
Što se Ma­ke­do­ni­je ti­če, po­li­ti­ka ak­tu­el­ne ma­ke­don­ske vla­sti ni­je mi ja­sna. Mo­žda re­zer­ve ko­je imam pre­ma nji­ho­voj po­li­ti­ci, pro­is­ti­ču iz mo­je­ga ne­po­zna­va­nja si­tu­a­ci­je u Ma­ke­do­ni­ji.
Pi­ta­nje: U op­ti­ca­ju je stva­ra­nje mu­sli­man­ske dr­ža­ve na Bal­ka­nu, na­rav­no, na ru­še­vi­na­ma Ju­go­sla­vi­je?
Od­go­vor: Ne vi­dim šan­su za for­mi­ra­nje mu­sli­man­ske dr­ža­ve na te­ri­to­ri­ji Ju­go­sla­vi­je. Vi­dim Ju­go­sla­vi­ju kao pri­li­ku da sve kon­fe­si­je u njoj na­đu za­do­vo­lje­nje svo­jih in­te­re­sa. Te­ško bih mo­gao da pret­po­sta­vim da bi, mi­mo to­ga što se ti­če vjer­skih od­no­sa i obi­ča­ja, ne­ko mo­gao for­mi­ra­ti mu­sli­man­sku dr­ža­vu mi­mo Ju­go­sla­vi­je iz pro­stog raz­lo­ga što su, iz­u­zi­ma­ju­ći ri­jet­ke ko­ji su po na­ci­o­nal­no­sti Tur­ci, svi na­ši Mu­sli­ma­ni po­ri­je­klom ili Sr­bi ili Hr­va­ti. Po­ku­šaj for­mi­ra­nja mu­sli­man­ske dr­ža­ve iza­zvao bi su­kob kr­va­vih raz­mje­ra, ko­ji ne bi bio sa­mo vjer­ski. To bi nas vra­ti­lo mno­go go­di­na una­zad. Opa­snost od to­ga tre­ba­lo bi da bu­de raz­log vi­še za oču­va­nje Ju­go­sla­vi­je i da čo­vje­ka-gra­đa­ni­na, sa svim nje­go­vim pra­vi­ma, sta­vi­mo u pr­vi plan, a ne na­ci­ju’.
(NA­STA­VI­ĆE SE)